KO SU NAŠI SLUŠAOCI?

 

Džordž Kuper (George Cooper)

 

Nedavno me je jedan misionar upitao: „Ko sluša vaše radio-programe?“ Prethodno sam spomenuo da najveći broj naših programa čine biblijska poučavanja, pa se tako pojavilo mišljenje da samo hrišćani slušaju programe TWR-a. Ovo nije retko mišljenje o hrišćanskoj radio-službi. Međutim, mi koji izvršavamo Hristovu zapovest putem radio-talasa stvar vidimo drugačije.

U svakom slučaju ovo pitanje je značajno. Ko predstavlja slušateljstvo koje želimo da dosegnemo? Samo nešpaseni? U radio-službi, naša osnovna želja je da budemo evangelizatori i da na najbolji mogući način ispunimo Veliko poslanje. Međutim, ovo zaista ne određuje naše slušateljstvo. Pitanje je važno jer odgovor ima uticaj na način na koji govorimo, ono šta govorimo i reči koje koristimo.

Hrišćansko slušateljstvo?


Očito je, ukoliko je naša želja da evangeliziramo, da nećemo težiti da dosegnemo hrišcane. Istina je da mnoge hrišćanske radio-stanice proizvode program koji emituju hrišćanima i članovima crkava. U stvari, ukoliko emitovanje programa finansiraju slušaoci, tada stanica mora da emituje ono što slušaoci žele da čuju. Čak i ukoliko se stanica finansira oglasima, još uvek se mora upravljati prema tome šta slušaoci vole ili ne vole da čuju.

U međunarodnom hrišćanskom radiju, naš primarni cilj nije da dosegnemo hrišćane. Mnogi od naših slušalaca su vernici, međutim mnogi nisu. Da, hrišćani koji nas slušaju primaju blagoslove od programa i često potpomažu našu službu na lokalnom nivou kroz molitve i davanje. Međutim, za nas, hrišćansko slušateljstvo je previše ograničeno, jer nama je potrebno nešto još šire.

Ateističko slušateljstvo?

Na drugom kraju skale su oni koji uopšte ne veruju da Bog postoji, ljudi koji su nezainteresovani za Crkvu, hrišćanstvo i religiju uopšte. Koliko god želimo da dosegnemo ateiste, kada se jednom identifikujemo kao misija ili hrišćanski radio, mi nećemo imati značajniji broj slušalaca među ovim ljudima. Iako će nas neki slučajno pronaći na radio-skali i obratiti Hristu; kada se ovo desi to je bez sumnje delo Božjeg Duha a ne naše umeće u pravljenju radio-programa.

Bogobojazno slušateljstvo?

U Centralnoj i Istočnoj Evropi, mi smo naše slušaoce identifikovali kao „ljude koji se boje Boga“. Za neke su to možda vernici. Za druge, to mogu biti mudri ljudi, jer „strah Gospodnji je početak mudrosti“. Za nas to označava bilo koju osobu koja priznaje da postoji Bog ili neko superiorno biće. Ovo bi uključivalo gotovo sve vrste religioznih ljudi, uključujući i hrišćane.

Verovatno da je glavni razlog za ovo određenje činjenica da je radio prikladan za obraćanje ovom auditorijumu. Mnogi su zahvalni, čak i ako ne razumeju Sveto pismo. Takođe, u mnogim zemljama, ova grupa može da predstavlja i većinu populacije. 


A šta kaže Sveto pismo?

Postoji biblijska osnova za ovu ideju slušateljstva među bogobojaznima. Na primer, sam Isus Hristos je u Evenđelju po Jovanu 6,44. rekao: „Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“. Iz ovoga se može zaključiti da je čak i sam Isus zavisio od Boga koji privlači ljude k sebi pre nego što može da ima uticaj na njihove živote. Dopada mi se način na koji je Judžin Peterson ovaj isti stih preveo u prevodu pod imenom Poruka [The Message]: „Vi ovde niste u vlasti da nešto učinite. Otac koji me je poslao ima vlast. On privlači ljude k meni – to je jedini način da ikada dođete. Samo tada ja radim svoj posao, okupljam ljude, postavljam ih na njihove noge, da budu spremni za Kraj“

Isus dalje podržava tu ideju kada je rekao učenicima o svom zadatku i zadatku Duha Svetoga na zemlji: „I kada on dođe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha – što ne veruju u mene“ (Jovan 16,8-9). Zadatak Duha Svetoga je da osvedoči ljude o grehu. Naš zadatak je da propovedamo Radosnu vest.

Pre nekoliko sedmica, dok sam proučavao Pismo, došao sam do scene raspeća na kraju Evandelja po Luki (23,35-43). Ne znam koliko puta sam do sada već čitao ovaj odeljak, i njegove paralelne odeljke u drugim Evanđeljima, ali ovoga puta sam zapazio nešto sasvim novo. Zapazio sam naraciju u 39. stihu: „A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: „Zar nisi ti Hristos? Spasi samoga sebe i nas.“ A drugi mu odgovori prekoravajući ga: „Zar se ni malo ne bojiš Boga – budući da si isto tako osuđen? I mi smo pravedno osuđeni, jer primamo što naša dela zaslužuju; ovaj međutim nije učinio ništa neumesno.“ I reče: „Isuse, seti me se kada dodeš sa svojim carstvom.“ A on mu reče: „Zaista, kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.“

Ono što sam zapazio sada prvi put je ovo: Šta je Isus rekao drugom zločincu? Zbog čega ga nije upozorio na opasnost sa kojom se suočava? Mi ponekad zaboravljamo da je Isus dozvoljavao ljudima da odu svojim putem, a da ne kažu DA. Jednostavno im je dozvoljavao da odu. Njegova poruka „Dođi“ je uvek aktuelna, ali nije zapovest. Tokom svoje zemaljske službe, Isus je propovedao mnoštvu – i učenicima i kritičarima i svim sledbenicima koji su se našli u tom rasponu. Jer njegova poruka upućena svima glasila je: „Ko ima uho...“ podrazumeva i one koji se Boga boje.

Od kakvog je to značaja?

Misionari i hrišćanski-radio bore se po pitanju slušateljstva. Dok želimo da budemo evangelizatori, kako da dosegnemo nespašene (čitajte: nezainteresovane) da slušaju poruku?

Neki u svojim programima puštaju savremenu muziku i koriste savremeni žargon. Mnogo češće, proizvođači programa se zadovoljavaju izborom poruka iz Svetog pisma, pitajući se ko ih zaista sluša. Ipak, identifikujući auditorijum kao bogobojazne osobe, mi imamo mogućnost da zadovoljimo kako vernike tako i zainteresovane nevernike. To uključuje i članove crkve koji nisu spašeni kao i članove nehrišćanskih verskih grupa i pokreta. Oni su tražioci koje je Bog doveo da slušaju. Naš primarni zadak kao hrišćanskih radio-službenika je da poučavamo Reč Božju neapologetski onu koju je Bog obećao da će blagosloviti i koja se: „Neće vratiti k meni prazna“ (Isaija 55,11).


Novo !!!

39 pisama koje govore o Hristovom životu.



Serija radio-propovedi dr Čarlsa Stenlija.


Literatura

POSLANICA JEVREJIMA