"PRIČA O RADIJU"


Napisao: Paul Thompson
31. maj 2005.

 

Danas slušate naš radio program. Gotovo nikakve komunikacije na svetu ne bi postojale bez elektromagnetnih talasa, koji i radio čine mogućim. Danas pričamo o istoriji radija i kako on radi.

Naša priča započinje u Britaniji 1873. Naučnik James Maxwell je napisao matematičku teoriju o vrsti energije. Ovu energiju je nazvao elektromagnetni talasi. Njegova teorija kaže da ova vrsta energije prolazi nevidljiva, kroz vazduh. Gospodin Maxwell nije bio u mogućnosti da dokaže ovu ideju. Drugi naučnici je takođe nisu mogli da je dokažu sve dok nemački naučnik Heinrich Hertz nije pokušao eksperiment 1887.

Eksperiment gospodina Hertza zvuči veoma jednostavno. Koristio je dva komada metala postavljena jedan kraj drugog. Koristio je elektricitet da stvori varnicu između dva parčeta metala.

Takođe je izgradio jednostavan prijemnik od žice koja je bila namotana mnogo puta u krug. Na krajevima namotaja su bili mali komadići metala odvojeni malenim prostorom. Ovaj prijemnik je bio postavljen nekoliko metara od drugog uređaja.

Gospodin Hertz je dokazao da je ideja gospodina Maxwella bila tačna. Elektromagnetni talasi ili energija su prolazili kroz vazduh od jednog uredjaja do drugog.

Kasnije, gospodin Hertz je izveo eksperiment svojim studentima u učionici. Jedan od studenata je upitao kakvu korist bi imali od ovog otkrića. Ali gospodin Hertz je mislio da njegovo otkriće nema upotrebu. Rekao je da je zanimljivo, ali da nema vrednost. Nije bio u pravu. Njegov eksperiment je bio sam početak svih elektronskih komunikacija koje danas koristimo. Za priznanje njegovog rada, jedinica za frekvenciju radio-talasa, 1 ciklus u sekundi, je nazvana Hertz (Hz).

Radio-talasi su postali poznati naučnicima kao Hertzovi talasi. Ali eksperiment i dalje nije bio upotrebljiv dok Guglielmo Marconi nije poboljšao uređaj koji je stvarao Hertzove talase. On je započeo svoje eksperimente u Italiji 1894.

Gospodin Marconi je ubrzo bio u mogućnosti da emituje zvuk preko daljine od nekoliko kilometara. Pokušao je da upozna zvaničnike italijanske vlade o svom otkriću, ali oni nisu bili zainteresovani.

Gospodin Marconi je putovao u Britaniju. Njegova inovacija je ovde bila dobro primljena. 1897. je osnovao "Wireless Telegraph and Signal Company" - Kompaniju za bežicni telegraf i signale. Kompanija je otvorila prvu fabriku radija na svetu u Chelmsfordu u Engleskoj 1898.

Ubrzo su ljudi počeli da šalju i primaju radio-poruke preko velikih razdaljina koristeci opremu proizvedenu u kompaniji gospodina Marconija.

Brodovima na moru uredjaj je bio potreban. Pre pronalaska gospodina Marconija, oni nisu imali komunikaciju dok nisu prispeli u luku. Sa radijom, brodovi su mogli da pozovu u pomoc ako su bili u nevolji. Mogli su da šalju i primaju informacije.

Svi radiji gospodina Marconija su komunicirali koristeci Morseov kod. Stručnjak je sa Morseovim kodom mogao poslati i primiti 30 ili 40 reči u minutu. Radio gospodina Marconija je uveliko povećao brzinu komunikacija.

24.decembra 1906.godine, radio-operatori na brodovima u Atlantskom okeanu blizu americke obale začuli su čudne stvari. Prvo je to bila violinska muzika. Zatim su čuli ljudski glas. Glas je rekao “Have a Merry Christmas” - "Srećan Božić".

Glas je pripadao čoveku po imenu Reginald Fessenden. On je radio na izradi uređaja koji može da emituje ljudski glas ili muziku koristeći radio.


Odlučio je da ga isproba po prvi put 24.decembra. Bio je to prvi put da se ljudski glas čuo na radiju.

Poboljšanja u radio tehnologiji su ubrzano dolazila. Velike kompanije su postale zainteresovane. Oprema za emitovanje i radio-prijemnici su bili poboljšani.

14 godina nakon što su glas gospodina Fessendena čuli radio-operatori na moru, prva prava radio emisija je emitovana. Ona je stigla iz grada Pittsburgha u Pennsylvaniji.

Radio-program je bio emitovan na stanici KDKA naveče 2.novembra 1920.godine. Čovek koji je govorio na radiju je bio Leo Rosenberg. Objavljivao je prve rezultate predsedničkih izbora između Jamesa Coxa i Warrena Hardinga.

U roku od godinu dana, mala radio-stanica je zaposlila prvog radio-spikera na svetu. Njegovo ime je bilo Harold Arlin. KDKA u Pittsburghu je i dan-danas uspešna radio-stanica. A da…gospodin Harding je pobedio na predsednickim izborima!

Prve emisije KDKA su vodile ka uspehu u radio industriji. Ljudi su počeli da kupuju prve radio-aparate. Ostale kompanije su zaključile da radio donosi zaradu. Samo 4 godine nakon prvog emitovanja KDKA, u SAD je bilo 600 radio-stanica. Radio-stanice su takođe započinjale emitovanje u ostalim zemljama.

Radio-stanice su pocele da prodaju “air time” - vreme u programu kao način isplate svojim radnicima i potrebne opreme. Nekoliko minuta vremena u programu je bilo prodato različitim kompanijama, tako da su one mogle slušaocima radio-stanice reći o svojim proizvodima. Ova metoda izdržavanja radija, i kasnije televizije se i danas koristi.

Radio je promenio način razmisljanja i življenja ljudi. Omogućio je skoro svakome da čuje novosti o važnim dogadjajima u isto vreme. Političke kandidate su mogli da čuju milioni slušalaca. Iste pesme su slušane širom zemlje.

Rad britanskog naučnika Jamesa Maxwella i nemačkog naucnika Heinricha Hertza je vodio ka razvoju moderne komunikacione tehnologije. Ovo ukljucuje televizijske emisije, korišćenje satelita, mobilnih telefona, radio-kontrolisanih igračaka, i još mnogo toga.

Sada ćemo objasniti elektromagnetne talase. Započećemo sa eksperimentom gospodina Hertza. I Vi možete da isprobate ovaj eksperiment. Veoma je jednostavan. Prvo, pomerite kontrole na Vašem radiju na područje gde se stanice ne primaju.

Sada, bice Vam potrebna obicna 9 V baterija i metalni novčić. Držite bateriju blizu radija i lupite njen vrh novčićem. Trebali biste čuti kvrcanje na radiju.

Vaš novčić i baterija su veoma uprošćen radio-predajnik. Ovaj radio neće emitovati jako daleko. Medjutim, ako imalo znate Morseov kod, mogli biste da komunicirate sa ovim uređajem.

Elektromagnetna energija putuje skoro kao okeanski talas – gore i dole, gore i dole. Ona putuje brzinom svetlosti – 299,792.458 metara svake sekunde.

Naučnici su saznali kako da razdvoje radio-talase u razlicite dužine zvane frekvencije. Ovo omogućuje mnogim radio-stanicama da emituju u isto vreme i da se međusobno ne ometaju.

Većina radio-frekvencija na svetu je nazvana po Heinrichu Hertzu. Na primer, jedna popularna radio-stanica u Washingtonu , D.C. emituje na 630 kilohertza. Ovo se zovu srednji talasi. Kilo znači hiljadu. Hertz znaci ciklusa ili talasa u sekundi.

Možda slušate našu emisiju na tzv. kratkim talasima. To su frekvencije izmedju 3.000 i 30.000 kilohertza. One se često nazivaju Megahertzima. Mega znaci milion. 1 Megahertz je isto što i 1.000 kilohertza.

Kratki talasi su dobri za emitovanje na veoma velikim udaljenostima. Kratkotalasni signali se odbijaju o jonosferu koja okružuje Zemlju, vraćaju na zemlju i onda opet idu u jonosferu.

Kratki talasi se mogu čuti na veoma velikim udaljenostima, ali ponekad signal nije čist. Međutim, radio-tehnologija nastavlja da se usavršava. Danas, VOA emituje ka satelitima u svemiru, koji šalju signal nazad ka stanicama na zemlji (površini), koje emituju programe sa čistim signalom.

Danas je čak moguće koristiti računar za povezivanje sa hiljadama radio-stanica na svetu. Mi mislimo da bi gospodin Hertz bio veoma ponosan na mali uredjaj, za koji je mislio da nikada neće biti od ikakve upotrebe.

Ovaj program je napisao Paul Thompson. Producirao Mario Ritter. Ja sam Steve Ember.

A ja sam Faith Lapidus. Pridružite nam se ponovo sledeće sedmice za jos jedan program EXPLORATIONS ("Istraživanja") na specijalnom engleskom na Glasu Amerike.


Novo !!!

39 pisama koje govore o Hristovom životu.



Serija radio-propovedi dr Čarlsa Stenlija.


Literatura